26.04.2012 / Užasna istina o 500 Vojvođana koji čekaju smrt jer nemaju gde da se zrače!

Nova oprema košta dva i po miliona evra, ljudskiživot je neuporedivo skuplji!

Marko Erak, načelnik: Zovu telefonom i šalju pisma. Ljudi mole na raznorazne načine. Svako pokušava da se spase. Neznam da li ima neko iz pokrajinske vlasti da nije intervenisao! Ali liste čekanja se ne smeju preskakati.


ALARMANTNO: NA ODELJENJU ZA RADIOLOGIJU INSTITUTA ZA ONKOLOGIJU RADE SAMO DVA APARATA ZA TRETIRANJE MALIGNIH ĆELIJA

Oboleli od raka imaju sve manje nade. Na lnstitutu za onkologiju u Sremskoj Kamenlci postoje samo dva dotrajala aparala za zračenje koja opslužuju celu Vojvodinu. Dva aparala na dva miliona Ijudi. Početak radioterapije trenutno čeka 488 pacijenata. Čak ni rad u tri smene od šest do 22 sata, ne smanjuje Iiste čekanja. Mesečno se javi između 200 i 220 novih pacijenata, što lekarima zadaje dodatne glavobolje. Aparati se od preopterećenja kvare, imena se gomilaju, a oni koji ne dočekaju terapiju, nažalost umiru.

LOŠI USLOVI

Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osigurarye došli su na ideju da nedovoljno korišćen aparat na klinici u Kladovu stave na raspolaganje pacijentima iz Vojvodine. Mislili su da im petosatna putovanja do granice sa Rumunijom, koja je udaljena 750 kilometara, neće biti veća prepreka. I nisu mnogo pogrešili. Bolesnicima je zdravlje na prvom mestu.

Njih 40 od novembra prosle godine odlazi svakog meseca u Kla- dovo zajedno s lekarima. Zarad boljeg sutra spremni su da zanemare i loše uslove na klinici. Njih osmoro deli omanju sobu, a na celom spratu nalazi se samo jedno zapušteno kupatilo. Ormara nemaju pa su prinuđeni da stvari drže na prašnjavom podu. Na žalost, ni oprema zbog koje prelze stotine kilometara nije za pohvalu.

- U Kladovu su lošiji aparati. Tamo šaljemo pacijente s tumorima debelog ereva i ginekološkim tumorima. Bolesnici ne snose nikakve troškove. Šest nedelja provode nа granici s Rumunijom. Tamo se hrane, greju i leče. Republički fond bi trebalo da usmeri deo sredstava ustanovi u kojoj se nalaze pacijenti. Isto tako lekari koji tamo odlaze trebalo bi da dobiju neku nadoknadu – kazao je načelnik Odeljenja za terapiju zračenjem Instituta za onkologiju Marko Erak.

Prava istina je da lekari sami sebi kupuju hranu, a i na smeštaj se često žale. S druge strane, Institut za Onkologiju gubi novac jer njihovi doktori rade na drugom mestu. Postavlja se pitanje kome to uopšte odgovara.

- Na dobitku su Fond i Ministarstvo zdravlja. Imam osećaj kao da im nije stalo. Dva aparata “varijan” koja trenutno imamo, maksimalno se eksploatišu. Po evropskim standardima, nama bi trebalo bar osam na ovu populaciju. Oprema jesti skupa, ali najskupije je zdravlje – istakao je profesor Erak.
Prema njegovim rečima, za na nabavku nove opreme neophodno je izdvojiti oko dva i po miliona evra što je sitnica naspram života koji bi mogli biti spaseni.

GODIŠNJE 2.000 PACIJENATA

Činjenice govore da Vojvodina prednjači po broju obolelih od karcinoma. Ipak, još uvek kaska za prestonicom kad je u pitanju oprema kojom raspolaže. Tako na klinici u Beogradu postnje četiri aparata za zračenje. Porazno je to što čak i klinike u Nišu i Kragujevcu ima ju po tri aparata. Priliv pacijenata na godišnjem nivou u obe ustanove ne može se meriti s brojem obolelih u Vojvodini. U toku prošle godine 2.000 pacijenata primilo je zračnu terapiju, a 2010. kroz ovu uslanovu prošlo je čak 3.500 obolelih.

Podaci od 9.aprila pokazuju da se na listi čekanja za radioterapiju trenutno nalazi 488 pacijenata. Najveći broj čine žene koje su operisale гак dojke (176) ili neki ginekološki tumor (109), zatim slede pacijenti s tumorom glave I vrata (72), debelog creva (33), prostate (16)...

Čeka se tri-četiri meseca na početak zračenja. Imamo pacijentkinje s tumorom dojke koje su operisane prošle godine i šest meseci primate hemioterapiju. Prema preporukama. one bi trebalo da nakon te terapije u roku od četiri nedelje počnu sa zračenjem. Međutim mi tek sada pozivamo pacijentkinje koje su u novembru završile sa hemioterapijom – otkro je načelnik.

Dnevno se u toku tri smene na dva aparata zrači 160 pacijenata. Prema evropskim standardima, na jednom aparatu godišnje bi trebalo da se tretira 500 pacijenata. Kod nas je taj broj drastično veći. Postoji 19 onkoloških komisija koje stalno šalju nove pacijente. Zbog toga su liste čеkanja slalno u porastu bezi obzira na sav lekarski trud.

U strahu od smrti mnogi pokušavaju da urgiraju kako bi njihovi najdraži bili skinuti s lisle čekanja i odmah otišli na zračenje.

- Dešavalo se da dođu kod mene I pitaju mogu li preko reda na zračenje, a ja im pružim listu čekanja na kojoj se nalazi oko 500 imena i pitam: „Koga da izbacim?” Zovu nas telefonom i šalju nam pisma. Ljudi mole na raznorazne načine. Svako pokušava ili preko kolega ili preko prijatelja. Ali lisle čekanja ne smeju se preskakati - rekao je načelnik

POVLAŠĆENI

Medutim, kao i svako drugo pravilo, i za ovo posloje izuzeci. Deca i mladi ljudi su u povlašćenom položaju. Napravljeno je pet lista hitnosti. Lekari ne dozvoljavaju da čekaju deca. mlađi od 30 godina, žene koje su krvareće, ljudi oboleli od carcinoma pluća kojima je začepljen glavni disajni put i ljudi koji imaju retku bolest limfnih sudova. Kada su u pitanju vanredni slučajevi, organizuje se indikacioni sastanak. Na kolegijumu se na osnovu godina pacijenta i dijagnoze donosi odluka. Međutim, u povlašćenom položaju nalazi se još jedna grupa ljudi - gradski čelnici.

Ne znam da li ima neko it pokrajinske vlasti da nije intervenisao! Kad je neophodna intervencija, trudim se da zatražim pismenu potvrdu kako bih imao pokriće. Nedavno me je pozvao jedan čovek i predstavio se kao prijatelj Olivera Dulića. Zamolio me je za uslugu i ja sam tražio da mi pošalje pismeni zahtev kako bih imao dokaz. Imam knjigu gde beležim raznorazne intervencije. Neke kolege su me molile za usluge I ja sam beležio koje, kada i šta tražio - priznao je profesor.

U teške uslove s kojima se suočavaju zaposleni u ovoj instituciji uverio se i načelnik zdravstvene inspekcije Ministarstva zdravlja Zoran Panajotović

Pitao sam ga šta bi uradio da ima nekog bliskog rođaka u Vojvodini koji mora da se zrači, a 373 je na listi čekanja. On mi je odgovorio da ne bi smeo da me pozove. Sve mi je bilo jasno - dodao je Erak.

Kad god je nekome trebala neka usluga, političari su dolazili i obećavail da će sve učiniti kako bi lnstilut dobio neophodnu opremu. Bunkeri sagrađeni 80-ih godina i dalje zvrje prazni. Beograd je 2009. godine dobio četiri nova aparata, a Vojvodina nije dobila nijedan

BESPLATNA ZRAČENJA

Pare koje su tehničari teškom mukom zaradili zračeći pacijente iz Republike Srpske uložene su u nabavku softverstog sistema za planiranje, vrednog 80 miliona dina¬ra. Niko od zaposlenih ne krije da su dobro zarađivali te 2009. godine dok su još funkcionisala tri aparata. Zbog toga su ih mnogi osuđivali

Kroz dopunski rad primali smo 40 pacijenata iz Republike Srpske. Mojih 70 saradnika imalo je tu treću smenu još jednu platu, odnosno 40.000 dinara. Bili su veoma srećni. Od ukupne sume koju smo zaradili 70 odsto je otišlo Inslitutu, 15 odsto zaposlenima i 15 odsto na porez. Odgovono tvrdim da nijedan naš pacijent nije čekao na zračenje zato što smo mi preko reda ubacili nekog iz Republike Srpske. Ako nađete takvog, ja ću lično odgovarati - priča profesor ističući da je rad njegovih pulena zasmetao nadležnima u Beogradu koji su shvatili da će Novosađani napuniti kasu zahvaljujući pacijentima iz inostranstva.

Nakon medijske hajke i kvarenja jednog aparata, zaposlenima su oslale samo liste čеkanja i prazni džepovi. Dodatnih novčanih priliva nema jer troškove radioterapije snosi Fond. Zračne terapije su veo¬ma skupe. KonformaIna radioterapija, u zavisnosti od broja zračenja I regije, košta od l.500 do 4.000 evra. Pacijenti to ne mogu priuštiti.

Ako je neko nekom platio radio¬terapiju, neka dođe i kaže. Ja sam za to da svi odgovaraju. Ne govorim o dijagnostičkim sredstvima, kao što su magnetna rezonanca, ultrazvuk i mamografija. To su metode koje nisu u okviru radioterapije. Da li su i kada naplaćivane i da li su lekari imali dozvolu za to, ja neću o tome da govorim – izričit je načelnik.

Zbog prevelikog broja zračenja neretko se dešava da se jedan od dva “vanjana” pokvari. Pošto se radi o američkim aparatima, za zamenu nekog manjeg dela čeka se ponekad i po mesec dana. Nažalost, najviše ispaštaju pacijenti. Naroćito oni kojima je zračenje potrebno ta umanjenje bola.

Tri četvrtine pacijenata javi se tek kada je bolest uznapredovala. Naša terapija u takvim slučajevima služi za umirenje bolova i krvarenja. Kada bi se postavila samo dva aparata, mi bismo mogli da ispoštujemo pacijente s lisle čekanja kod kojih možete očekivati rezultate. Nažalost, pacijentima kod kojih se javljaju metastaze u kostima ili uznapredovali tumor mozga zračna terapija služi samo za smanjenje tegoba. Što se duže čeka, rezultat je lošiji- rekao je Erak.

Teško je odrediti koliko pacijenata umre zbog neodlaska na tera¬piju. Sve zavisi od loklizacije tumora i stadijuma u kojem se jave. Medutim, lekari se u jednom slažu - blagovremena zračna terapija svakako bi produžila život tim pacijentima.

Bojana Dokić, NS reporter