14.11.2012 / „Čišćenje” zdravstva od korupcije potrebno i Srbiji

Akcija privođenja medicinara, kakva se odvija u Hrvatskoj, kod nas se ne može sprovesti, jer se kod nas love samo „sitne ribe”, kažu stručnjaci.

Posle vesti da je u Hrvatskoj, zbog sumnje da su uzimali mito, privedeno 50 lekara, 27 terenskih zastupnika i da je cela uprava farmaceutske kompanije „Farmal” uhapšena u akciji „Hipokrat”, reagovanja u Srbiji su različita. Većina smatra da je tako sveobuhvatna akcija kod nas nemoguća, ali da je potrebna, jer time bi se najzad odvojili oni koji kaljaju ugled cele profesije. Ima i onih koji veruju da je važnije baviti se sistemskom korupcijom. Na udaru istrage u Hrvatskoj našlo se oko 500 lekara opšte prakse, za koje se tvrdi da su redovno mesečno dobijali nagradu od 2.000 kuna (265 evra). Osumnjičena firma „Farmal” je, inače, članica nemačke grupacije „Dermafarm”, a proizvode lekove koji donose veliki profit: za krvni pritisak, holesterol, antibiotike, medikamente za lečenje bolesti digestivnog sistema, osteoporoze, opijate...

U Agenciji za lekove i medicinska sredstva (Alims) za „Politiku” je juče rečeno kako proizvodi kompanije „Dermafarm” nisu među registrovanim, ali jeste pet proizvoda firme „Farmal”.
– Prema podacima Centra za informacije, oni nisu bili u prometu u Srbiji – kazao je Aleksandar Tucović, pi-ar Alimsa. Zanimljivo je da je podnosilac zahteva za registraciju u Srbiji bila firma „Detap”, Ljubodraga Buce Pavićevića, koji je našoj javnosti poznat i po umešanosti u nabavku vakcine protiv novog gripa, zbog čega je optužen. Nažalost, Pavićević je juče bio nedostupan, pa od njega nismo mogli da dobijemo odgovore na pitanja o lekovima hrvatske firme „Farmal”, za čije je proizvode prošao kroz dug (i skup) proces registracije, a potom ih nije zvanično stavio u promet.

Direktor Društva „Inovija”, koje okuplja 16 inostranih farmaceutskih kompanija, Bojan Trkulja kaže da ove kuće imaju preciznu regulativu kojom se rešava i problem sprečavanja korupcije.
– Svaka kompanija odgovara za svoje postupke. Sve naše članice pridržavaju se i zakona i dodatno obavezujućeg kodeksa ponašanja. Apsolutno nemam saznanja da bilo koja naša članica daje novac da bi se propisivali njeni lekovi. Ko god ima takvo saznanje treba da obavesti nadležne – rekao je Trkulja.

„Princip je isti, razlike su samo u nijansama”, komentar je kardiologa, profesora dr Višeslava Hadži Tanovića, na ovu vest.
– Stil rada, odnosno način na koji se davala i otkrila korupcija u Hrvatskoj, verujem, isti je u celom regionu. To što su se države formalno razdvojile, ništa ne znači: ono što se dešava u Hrvatskoj, Srbiji, BiH ili Crnoj Gori identično je, samo je pitanje da li nadležni hoće da se uhvate u koštac sa ovim problemom. U Hrvatskoj su uhapsili premijera zbog korupcije, a u Srbiji niko ni od ministara nije uhapšen. Ne možete samo da hapsite „sitnu ribu”– smatra dr Hadži Tanović.

Predsednik Udruženja za zaštitu prava pacijenata „Pravo na zdravlje” Miroslav Petrović kaže kako „očigledno u Hrvatskoj ne simuliraju borbu protiv korupcije, kao što je slučaj u Srbiji”.
– Ovakva afera teško je moguće da se dogodi u Srbiji. Kod nas sve pare uzima najviše jedna, dve osobe koje mogu da odlučuju da li se neki lek stavlja na pozitivnu listu lekova. Sa druge strane, Hrvati nisu fingirali uvođenje informacionog sistema, pa je istina izbila na videlo, a kod nas nema mogućnosti da se „upare” podaci i dođe do dokaza – kaže Petrović.

On smatra da se u Srbiji „jedino efikasno rešava takozvana mala korupcija – inspektori su jedino efikasni kada uhvate lekara na parkingu”.
– Imamo dobar zakon o oglašavanju i reklamiranju lekova, ali se on na terenu nedovoljno poštuje. Zakon jasno propisuje na koji način lekari mogu da budu sponzorisani i da to mora da bude naznačeno na sajtu farmaceutskih kuća. Kao zdravstveni sistem u tranziciji, smatram da i mi nismo daleko od ovakve prakse nagrađivanja. Potrebne su nam sudske presude ili oslobođenja da bismo govorili koliko je stvarno korupcija prisutna u zdravstvu. Svaki organ vlasti treba da radi svoj posao – kaže direktorka Lekarske komore dr Tatjana Radosavljević.

Poslednja afera, u kojoj se pominjala sprega između lekara i farmeceutske industrije bila je pre tri meseca kada je iz firme „Fajzer” stigla optužba da je veliki novac plaćen, između ostalih, i lekarima u Srbiji, ali nikada nije objavljeno o kome se konkretno radi.
– Pravilnikom je propisano da se na sajtovima navode i imena lekara koje sponzorišu, ali farmaceutske kompanije se toga ne pridržavaju– kaže dr Radosavljević.

Autor: Olivera Popović, Politika Online