07.09.2012 / Podmićujemo doktore sa 178 evra

U izveštaju Agencija za borbu protiv korupcije je navedeno da građani Srbije u proseku za mito daju 178 evra, a oni koji su dali mito, u 70 odsto slučajeva to su učinili samoinicijativno, a u 37 odsto slučajeva je tražen. Mito se najčešće daje u novcu i u vidu poklona ili usluga.

Agencija za borbu protiv korupcije sačinila je Izveštaj o oblicima, uzrocima i rizicima korupcije u zdravstvu. Ovaj dokument predstavlja analizu predstavki koje su fizička i pravna lica uputila Agenciji, a koje se odnose na oblast zdravstva i korupcije u njemu.

Agencija je pošla od rezultata istraživanja Medija galupa prema kojem 73,6 odsto građana smatra da je sektor zdravstva korumpiran i da se ovaj sektor nalazi drugi na lestvici korumpiranih sektora, kao i činjenjnice da je prema izveštaju Nacionalnog evropskog sistema zdravstvene zaštite Srbija na poslednjem mestu na listi kvaliteta zdravstva u Evropi. Taj podatak, po oceni Agencije, ukazuje na niz problema u oblasti zdravstva i kvalitet pružanja zdravstvenih usluga.

Korupcija u zdravstvu ispoljava se u različitim oblicima koji se mogu podvesti pod određena krivična dela korupcije, kao što su primanje i davanje mita, zloupotreba službenog položaja i trgovina uticajem, ukazuje se u izveštaju Agencije koja je do ovog zaključka došla uz korišćenje podataka iz upitnika koji su dostavljeni od strane Lekarske komore Srbije i Ministarstva zdravlja - Sektor za organizaciju zdravstvene službe i zdravstvenu inspekciju. Pored slučajeva korupcije prijavljenih Agenciji u izveštaju je ukazano i na medijski propraćene slučajeve korupcije u oblasti zdravstva od kojih su neki procesuirani pred drugim organima.

U izveštaju je navedeno da građani Srbije u proseku za mito daju 178 evra, a oni koji su dali mito, u 70 odsto slučajeva to su učinili samoinicijativno, a u 37 odsto slučajeva je tražen. Mito se najčešće daje u novcu i u vidu poklona ili usluga. Kod nas je postala praksa, stoji u izveštaju, da se plati pažnja i bolji tretman, brži odlazak na specijalističke preglede ili prevazilaženje problema na listama čekanja, kao i obavljanje operacija od strane određenog lekara. Prema istraživanjima, svaki peti građanin je platio za neophodnu zdravstvenu uslugu, a u 44 odsto slučajeva mito je dato lekarima. Zdravstvena inspekcija je primila 80 prijava za eventualna koruptivna dela primanja i davanja mita u zdravstvu što Agenciju navodi na zaključak da pacijenti kojima se traži novac to prijavljuju u malom broju jer se boje štetnih posledica za sebe i svoju porodicu i da se ne zamera lekarima iz te ustanove jer se pribojavaju da će imati loš tretman. Pored toga, saznanje o izvršenom delu imaju samo primalac i davalac mita, koji su, prema zakonskim rešenjima, izložena krivičnom gonjenju i niko od njih nema motivaciju da prijavi delo.

Prema istraživanjima, navodi Agencija, građani koji su imali iskustvo sa korupcijom te slučajeve najčešće nisu prijavili, u 35,8 odsto slučajeva ispitanika smatra da je to beskorisno, 28,1 odsto na mito gleda kao na poklon u znak zahvalnosti, 20,3 odsto smatra da ne treba da prijave slučaj jer su imali korist od usluge koja im je učinjena. Od januara 2010. do kraja prošle godine Agenciji je podneto 26 predstavki iz oblasti zdravstva. Predstavke su podnosila fizička i pravna lica, a u nekoliko slučajeva one su bile anonimne. Agencija je u tri slučaja predstavke prosledila MUP-u radi preduzimanja mera.

Analize predstavki pokazuju da su oblasti u kojima se korupcija najčešće ispoljava javne nabavke u zdravstvu, dopunski rad lekara, trošenje sredstava iz budžeta i donacija, primanje poklona, sukob interesa, liste čekanja, pružanje vanstandardnih usluga, odnos između farmaceutskih kuća i lekara, kao i prijem u radni odnos zdravstvenih radnika. Kao slučajeve korupcije Agencija u svom izveštaju navodi slučaj zloupotrebe prilikom nabavke vakcina za pandemiju svinjskog gripa 2009. godine kada je Ministarstvo zdravlja odbilo ponudu farmaceutske kuće koja je ponudila direktnu prodaju vakcina i kupila vakcine od drugog ponuđača plativši 30 odsto veću cenu nego u susednoj zemlji.

Kao slučaj koji ukazuje na korupciju Agencija navodi i trgovinu listama čekanja na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici. U izveštaju se ističe da je ovaj institut zaključio ugovor o rentiranju kapaciteta za zračenje iako postoje liste čekanja sa pacijentima sa obaveznim zdravstvenim osiguranjem. Na osnovu ugovora sa stranom osiguravajućom kompanijom, navodi se dalje, da imaoci polisa dobiju prioritetni status dok su imaoci državnog zdravstvenog osiguranja bili na listi čekanja. Za ovu uslugu su plaćali iako je obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem jer su je lekari pružali u dopunskom radu, a pored toga neki pacijenti su dodatno plaćali za bolje mesto na listi čekanja.

Na listi slučajeva koji ukazuju na korupciji Agencije nalaze se i malverzacije prilikom nabavke citostatika na Onkološkom institutu u Beogradu i to u postupku nabavke citostatika kada su lekari primali mito od predstavnika farmaceutskih kuća koje ove lekove distriburiraju da bi favorizovali nabavku i potrošnju ovih lekova. Navode se i nepravilnosti i zloupotrebe na odeljenju hemodijalize u Zdravstvenom centru Studenica u Kraljevu, korupcija u Zdravstvenom centru u Užicu od strane lekara koji su upućivali pacijente po ortopedska pomagala u određena preduzeća koja se bave prodajom i od kojih su dobijali proviziju.

Po rečima Zorane Marković, direktorke Agencije za borbu protiv korupcije, nijedan od navedenih slučajeva korupcija u zdravstvu nije završen pravosnažnom presudom što, kako ističe, dovodi do povećanja indeksa percepcije o korupciji u zdravstvu.
U izveštaju su date i preporuke i mere koje bi mogle dovesti do smanjenja rizika od korupcije ali bi i unapredile sistem zdravstva. Tu se u prvi plan ističe da bi polazna osnova za suzbijanje korupcije u zdravstvu bila uspostavljanje sistema na osnovu zakona koji obezbeđuje poštovanje kriterijuma objektivnosti i odgovornosti i uvođenje jakih kontrolnih mehanizama.


LJ. Malešević, Dnevnik